Slusaj, znajuci te, da neko pita tog haskija, ne bi ni on vise kod tebe usao u dvoriste.

Upravo to

Potrebno je mnogo strpljenja i tolerancije da bi neko totalno uživao u takvoj vrsti pasa. U suštini su izuzetno dominantni i totalno svoji. Tu su naravno nastajali problemi u komunikaciji između mene i njega. Imaju izuzetnu potrebu za svojom totalnom slobodom i ne gledaju te kao svog gazdu već kao nekog ko je ravan njemu.U urbanim uslovima življenja to je veliki problem. Divna rasa za gledanje i uživanje u njihovoj lepoti i ne tako lepa za prijatne šetnje i opuštena druženja...(naravno sve to gledano iz ugla odgovornog gazde) Najlakše ga je pustiti na ulicu i čekati da se sam vrati bez razmišljanja da li je napravio neku štetu...O stalnoj želji da dokaže rotvajlerima, dogama, mastifima itd da je on jači da i ne pominjem....Kada nas dvojica dođemo na "ušće" svi hvataju svoje kerove i odlaze jer imaju neke neodložne poslove...

Znas onu, Pas najbolje oslikava karakter vlasnika.

Iz ovoga se vidi da si upoznao sibirske haskije u "dušu". U potpunosti te razumem, što ne znači da te u potpunosti podržavam. Ne može se generalizovati ponašanje pasa neke rase ali kod sibiraca 70% pasa je takvo. 100 puta će uraditi nešto što je normalno ili naučeno ali 101 e za to ti treba bujna mašta da predvidiš. Ali kada provedeš ili provodiš puno vremena sa većim brojem pasa te rase naučiš šablon ponašanja u uspeš da budeš korak ili dva ispred njih (mentalno). E to je još jedan razlog više u prilog aljaskim haskijima oni su psi a sibirci ??? Za neke pse je potrebno iskustvo (u smislu života sa psima, ne treba da budu nečiji prvi psi) i čvrsta ruka. Pod ovim ne mislim fizičo kažnjavanje nego postavljanje sebe na mesto alfe-vođe čopora. Ako živiš sam i imaš apsolutnu kontrolu nad vaspitavanjem svog psa i znaš šta radiš sve je lakše. Ali ako živiš u zajednici svi moraju da poštuju ista pravila sa psom. Višetruki standardi u ophođenju sa psima i njihova nesocijalizacija kao štenaca je najčešći razlog problema sa psima.To što ti je pas zavodio red na igralištu moraš da se zapitaš šta si ti pogrešio. Iz mog iskustva sve što psi urade u 99,99% slučajeva je kriv čovek (ne uvek gazda). Srećom pa sibirci nisu agresivna rasa inače sa njihovom inteligencijom instinktom i urođenim osećajem za lov bili bi mašina za ubijanje. Mentalni problemi i strahovi kod životinja vrlo često izazivaju agresivnost. Uhvatih sebe kako ovo prelazi u predavanje pa sam rad isto prekinuti (dok je vrema).

Ne, ne slobodno nastavi, bas interesantno stivo. Pogotovo sto ja nikad nisam znao sa psima. To je naverovatnije sto sam suvise popustljiv prema njima dok su mali, aposle je kasno da se dovode u red.

E kada toliko navaljujete... Pa baš mi je teško...Pa nisam siguran da vas ne davim...
Nikada nije kasno psi su bića navike a navike se stiču i menjaju. Naučiti "starog psa novim trikovima" je i te kako moguće treba više vremena i drugačiji metodi (koje možete naći u mojoj najnovijoj knjizi "Ja najbolji dreser svih vremena" po ceni od simboličnih 399,99 eura za narudžbine obratiti se Dandžamanu ).Šalim se rešenje je puno dovitljivosti, mašte i ljubavi. Osnova svega je rasa pasa (najlakši za komunikaciju i obuku su mešanci ) i komunikacija. Pas će uvek (od trenutka kada uđe u "pubertet") pokušavati da se svima nametne kao vođa i to do kraja života. Ako mu ti to dozvoliš naj..ao si. U početku psa treba dovoditi u situacije gde ne može da pogreši u ponašanju, da uvek ima i oseća zaštitu od vlasnika ali sa idejom da si TI vodja. Sitne stvari to pokazuju seti se koliko si puta svog psa preskočijo ili zaobišao dok ti je ležao na sred puta. Pravi vođa to ne radi nego natera psa da se pomeri sa VOĐINOG puta (ovo počinje da liči na priručnik za mlade komuniste). ma milion takvih sitnica na koje mi ljudi gledam drugačije. Treba malo ući u psihologiju životinja, organizaciju čopor.... Najlakše je uzeti motku pa udri. E tako nastaju frustrirani i mentalno poremećeni agresivni psi (a bogami i gazde).

Pa verovatno sam napravio par grešaka u toku odgajanja psa. Osnovnu obuku je prošao bez problema i rado je slušao. Problem je nastajao kada je pušten i oseti prostor. Tada dolazi do izražaja taj njegov slobodni duh i postaje neuhvatljiv. Problem sa njim je bio njegova hrabrost i nepokornost. Nikada nije napadao manjeg psa od sebe ali kada vidi velikog prilazi mu i pokušava da se postavi iznad njega. Naravno tu nastaje kavga.

Bio sam užasno ponosan na njega zbog takvih osobina ali nasuprot tome smetalo mi je što je uvek takav i što mu moje komande u tom trenutku ništa nisu značile. Sve u svemu taj pas je uginuo u svojoj 12 godini. Zbog pogrešne dijagnoze veterinara razoren mu je organizam zbog bolesti izazvane ujedom krpelja...nakon duge borbe za njegov oporavak uspavan je na veterinarskom fakultetu. Proces uspavljivanja je odlagan nekoliko puta jer sam plakao kao malo dete. Stalno su rađene nove analize krvi da bi se iskoristila i najmanja mogućnost da mu se produži život.

Nikada nisam plakao za čovekom...za njim sam plakao dva dana bez prestanka. Nakon neprolazne tuge koju su osećali svi moji ukućani otišao sam i kupio rotvajlera. Izuzetan pas i ako mene pitate pas koji je idealan u svakom pogledu...na žalost ljubav koju osećam prema njemu nije ni deo ljubavi koju sam osećao prema sibirskom haskiju. Verovatno je to razlog što više ne želim sibirskog haskija....Zvao se Aykon...(ovog trenutka pune su mi oči suza)...

Socijalizacija pasa kreće iz legla ako je pas suviše rano odvojen od majke i ostalih štenaca a za mene je sve manje od 11-12 nedelja sramota ili ako je pas odvojen u 14 nedelji (ovo kažu neka istraživanja etologa-psihologa za životinje) može da se uz splet drugih okolnosti očekuje problematično ponašanje. A što se obuke poslušnosti tiče za mene su bitne samo četiri komande STANI (ukopaj se u mestu) DOĐI (prekini ma šta radiš i dođi) FUJ ( prestani odmah da jedeš to što jedeš) NE (ne radi to što si naumio=obrati pažnju). Što se mene tiče sve ostale komande mogu da se ukinu. Naravno ove reči nisu obavezne možeš psa naučiti na koje god hoćeš. Najvažnije od svega je psima što manje i tiše pričati kada ga učiš nečemu. Bezbrojno ponavljanje reči tepanje i BRAVO, BRAVO... dovode de kontra efekta pas prestaje da sluša(i razmišlja šta ovaj opet sere ajde da se pravim da ga nečujem pa ako bude uporan onda ću da uradim to što hoće). Kada se pas mazi ili se ostvaruje kontakt onda je u redu besmisleno maženje i lupetanje ali u obuci tišina. A kad nešto kažeš onda pas obrati pažnju odmah.
Nažalost veterina u Srbiji je na nivou medicine egipatskih lekara iz doba treće dinastije faraona. Sa nekim veterinarima je bolje da popiješ kafu pa da ti pogleda u šolju i na taj način uradi dijagnostiku nego da ti pregleda životinju. Zbog toga sam sretan što sam "za malo vetrinar" u Srbiji a duboko nesretan što nisam Veterinar negde "preko". Nadam se da će veterinarska komora početi da ukida licence (onima koji ih uopšte imaju) za nestručan rad i stručne greške.