Hvala puno za slike i opis! I sam sam rastao pokraj Dunava...čarobno je to!

S obzirom da sam u jednom od svojih krajeva, i to onom - rodnom, zabeležio sam neke od nesvakidašnjih radova svog tate. Nažalost, mnogo toga ne uspevam pronaći. Nešto je oštećeno, nešto je ukradeno, mnogo toga je stradalo tokom rata...
Brodići u flašama su bili start. Kao što sam napisao, bilo ih je oko 1200. Jedan od njih prikazan je u nekom od ranijih postova kao kopija fotografije.



Nakon flaša, brodići su počeli da naseljavaju flašice, sve manje i manje, a na kraju čak i sijalice veličine pozicionih, ali su ti brodići nažalost ukradeni sa jedne od izložbi rukotvorina.
Nažalost, na fotografiji se ne vide detalji. U pitanju je nokat malog prsta.



Usledila je faza ljuski. Jedno vreme smo jeli samo kajganu. Bilo je oblikovanih, rezbarenih, pa čak i potkovanih ljuski jaja, ljuski sa prišivenim dugmićima... Nisam popamtio sve. Ovo je jedan deo.





Nakon toga počelo je rezbarenje drveta. U početku su se proizvodile "kukavice" satovi, sa tegovima, a od "reslova" i "obični". Nažalost, aparat mi pravi problem, neke fotografije su mutne.






Drvo je nekoliko godina bilo izazov...





... krenulo se sa proizvodnjom violina, ali je rat i tu umešao prste.



Onda su na red došli još sitniji detalji. Ovaj pecaroš je veličine nokta na palcu i da imam aparat koji može da zumira videlo bi se kako čisti ribu, kao i niz izuzetno sitnih detalja.



Čamac "čiklja" nalik uobičajenim, dunavskim. Stavio sam kovanicu pored katanca radi ilustracije njegove veličine, kao i veličine ključića i karika lanca.





S obzirom da je u kući počelo da se preteruje sa hranom, tata je odlučio tome da stane na put. Nož je dobio gumenu oštricu, viljuška... Ma , vidite i sami.





Kad je počelo previše da se pije, vadičep je završio ovako :

.


Bilo je toga... Pokušaću još ponešto da pronađem. Kod nas je uvek zanimljivo.
Danas smo komentarisali tata, brat i ja neki SUV i ja kažem tati :"Zamisli da to imaš. To ne mo'š pokidat'.", na šta je tata izvadio jednu od fotografija načinjenih nakon saobraćajne nesreće sa Astrom (proučava na njima načine spajanja lima)



i reče :"Pa, čuj... Kako sam krenuo...". Ovde se i od ružnih tema prave zabavne.

Brate mili... Skidam kapu

Ne znam šta je lepše!
Svaka čast na radu!

Prelepo, mislim na umetnost, a ne na astru.

Posto zavrsavam sa odmorom, necu neko vreme moci da trazim rukotvorine. Danas sam pronasao lanac iz komada (?)



i rezbarenu kutijicu od orahovine

.

Nastavicu sa "nekim drugim krajevima" i zanimljivostima uskoro.

Sta da se kaze sem bravo!

Hvala.

Mnogo toga je ukradeno tokom rata. U flasi je bila dnevna soba, do detalja; operaciona sala; bicikl "Poni" sa minornim zvoncem, koje bi zvonilo kada se pincetom aktivira... Svi delovi i delići su ručno pravljeni i sastavljani kroz grlić flaše.

Genijalno! Sve pohvale.

Fenomenlno!!!

Svi mozemo reci samo strava i slicno ...

Ali stvaarno je dobro.

vauu bas sam odlutao u neku opustenost, verujem da je i sam dozivljaj biti na takvim mestima isto takav

Zavidim, u pozitivnom smislu, ljudima koji umeju da budu jedno sa prirodom. Iako volim da odem iz grada, da se opustim pored jezera, vidim da ipak ne umem da se predam i opustim. Osecam da koliko god se trudio da se uklopim ja samo remetim taj mir.
Zato mi ovakvi tekstovi i slike pruzaju priliku da se opustim, a da nikoga ne uznemirim.

Nego, gde je taj smajli sa kezom od uha do uha da pokaze koliko mi je drago sto sam ovu temu nasao na ovo subotnje jutro.

Ako treba kez, evo ga jedan. Srećan sam što moje dete voli prirodu. To je nažalost sve ređe.

Volim i ja prirodu ali ovu zabu ne bih uhvatio rukama pa ne znam koliko da mi platis