Psima koji napadaju nije mesto na ulici. Jednom jedinom kucetu nije, ali utopijom se naziva takva misao. Dakle, psima koji napadaju mesto na ulici nije. Petrucci tvrdi da je "ovo" sa psima prevrsilo svaku meru, kao i sa vlasnicima koji ne vode računa o svojim ljubimcima. "Ovo" se desava zbog nas, dvonoznih sebicnih kreatura. U nasoj zemlji i dalje postoji otpor vlasnika mikrocipovanju pasa. Izgovori su razni, nekakav porez je vec par godina u vrhu pominjanih "razloga" protiv. Bekstvo od odgovornosti, svakako. Hajke se dogadjaju najcesce nakon sto vlasnicki pas napravi stetu ("pitić" na Karaburmi) ili nakon sto ulicni psi izujedaju dete (takodje na Karaburmi). Svakako smatram da to ne sme proći neopaženo. Svakako smatram da treba sprečiti takve nesreće. Svakako je vlasnik kriv u prvom slučaju, zbog nemara pri držanju životinje u smislu ograničenog kretanja psa. U ostatak priče ne bih ulazio, ne znam ni psa ni čoveka. U drugom slučaju znam pse. Znam i kada je to leglo od pet pasa ostavljeno. Znam i koliko ljudi su povredili do sada, znam kako i gde se krecu, znam gde copor spava. Takodje, znam da je nakon povredjivanja deteta gradska sluzba komunalne zoohigijene (šinteri, prim. aut.) pohvatala pse na toj lokaciji. Bili su ažurni, radili su nedeljom, dali sve od sebe i pohvatali nekoliko pasa. Pohvalno. Dobro, nije bas sve za pohvalu, jer su pohvatali pse koji nemaju veze sa pomenutom pricom. Neki od njih su, da apsurd bude veci, bili sterilisani, vakcinisani i mikrocipovani od strane grada. Svi su dobrocudni, a jednu od zenki bih svrstao medju deset najdobrocudnijih koje znam. Nema veze, bitno je da su pohvatani. Cini mi se da je to za grad dovoljno.
Otvarali su se centri za smestaj, psi su se sterilisali, cipovali, vakcinisali i kao takvi vracali na teritoriju odakle su odvedeni. Desavalo se tako da u blizini mesta gde radim na svakih nekoliko dana primetim novog psa, sveže otpuštenog, nikad viđenog do tada. Ranije nije bio tu. Nikad vidjen. Nije pseca, ljudska greska je (opet) u pitanju. Na nivou grada donesena je odluka da se agresivni psi ne uspavljuju nego da se smeste u centre i ne vracaju na ulicu. Oko toga su svakako podeljena misljenja, ali takvim psima (kao sto napisah vec) mesto na ulici nije. Zbog te (ponovo ljudske greske) nazalost u ovom trenutku postoji mogucnost da ispastaju nedužni psi. Ne zbog sopstvene struke, nego zbog ljubavi prema životinjama, poznam nekoliko takvih. Nedužni su u užem, opštem i kojem god smislu. Kažem, struka nema veze sa ovim, trenutno bih najviše voleo da sam kvalifikovani varilac.
Ujeo me jež, divlji hrčak; mačka koju sam branio od lovačkog psa unakazila mi je ruku; kormoran me uštinuo žestoko, osetio sam sovine kandže, jastrebove i kandže škanjca mišara sam nekako izbegao; gavran je moj kažiprst učinio plavim jer me uhvatio kroz žicu i nije me pustio pola sata... Bilo je toga. Nisam nikad stradao na poslu. Na ulici jednom. Ujeo me ulični pas za list leve noge, napravivši mi žestoku ranu. Ljudska greška, opet. Moja, jer nisam imao iskustva pa sam prišao neoprezno istraumiranom psu. Greška nepoznatog lica (sa kojim bih voleo nasamo biti) koje je napravilo psu prostrelnu ranu na vratu i vezalo istog psa žicom. Da su moji roditelji na položaju, nerazumni ljudi paničarskog karaktera, verujem da bi se desila kakva hajka na opasne džukele. Srećom, nisu. Bilo im je preko glave svih briga koje ne bih voleo da imam kao roditelj, ali su mogli shvatiti moje namere.
Moja cerkica ima pet godina. I ja strahujem od agresivnih pasa. Ne želim da pomislim u šta bih se ja mogao pretvoriti kada bi se neartikulisan pas iz nečijeg dvorišta ustremio ka mom detetu. Efekat afekta je defekat. Nastojim afektu ne biti sklon. Svog psa sam nažalost izgubio, ali spletom čudnih okolnosti svakog dana prošetam psa. To su najčešće usluge koje činim kada prijatelji ne stižu s posla, šetam psa svoje tetke, svog tate... Društvo mi pravi ćerkica koja je nesrećna jer joj ne dozvoljavam da sama drži povodac. Samim tim ima manje ograničeno kretanje, pa prilazi uličnim psima ili isti prilaze njoj. U njoj gledam sebe. Kad naidje nepoznat pas brinem se, jer su njegove oči u ravni njenih. Brigu bih svrstao u instinkte. I pas koji joj prilazi "brine" do trenutka dok ne onjuši njenu ispruženu ruku i ne počne da mrda, a zatim i maše repom.
Ne branim lutalice toliko koliko kudim ljude. Nije fer da zbog lošeg rada gradskih službi, zbog lošeg postupanja ljudi prema životinjama (promeniće se i to jednom, ubedjen sam) stradaju dobrocudni psi kakvih ima oko zgrada svakog od vas. To su oni koji leze scucureni na otiracu pred zgradom, blesavo masu repom kada vide coveka sa kesom i ne keze zube nikad. Zbog njih svo ovo tipkanje. Da li sam napisao da psima koji napadaju nije mesto na ulici?

dzaba, nisam se predomislio

E vala Ske, u ovoj temi ne moram da učestvujem, već samo da čitam , jer si već napisao sve ono što bih i ja.

znam te, znas me

Eskimi umeju reći: "Nikad ne uči tuljane da pevaju. Gubiš vreme i nerviraš tuljane.". Nisam siguran da li sam ovu izreku cuo, promenio ili upravo izmislio... Bitno je da svi imaju jasne stavove.

Ja bih pre uveo sintere za pojedine vlasnike pasa. Pogotovu za one koji su psa nabavili zbog mode i statusnog simbola a ne zbog ljubavi.

Razumemo se. Svi imamo već izgradjene stavove o gotovo svim životnim oblastima i odgovore na gotovo sva pitanja, tako da ova tema nije otvorena ubedjivanja radi. Jednostavno, to je poziv svima koji razumeju za sta se ljubitelji zivotinja trenutno zalazu da se pridruze protestnom skupu ukoliko to zele i ukoliko su u prilici.

Ja sam ljubitel pasa i vlasnih istih preko 25 godina.

Zalažem se da se psi u najkraćem mogućem roku uklone sa ulica, humanim metodama. Oni agresivni primerci mogu se eliminisati na licu mesta svim dostupnim sredstvima. Sa ostalima u azile i eutanazija..

Volim ja pse ali meni su moja deca najvažnija na svetu...

to ti kazem...

Jesi vid'o kako sam zajeban...Nema više cile-mile, Ryan za gradonačelnika Beograda..

Isključivost sa kojom ljudi u poslednje vreme nastupaju braneći neke svoje pozicije samo ih još više antagonizuje sa sagovornicima ali oni ipak od nje ne odustaju, i to valja posmatrati i sa nekog fenomenološkog aspekta. Mislim da je to uticaj nedosledno protumačenog pokliča 'stood up for your rights'. Tako i deklarisani ljubitelji životinja odbacuju svaki stav koji se razlikuje od njihovog i na svako neslaganje reaguju isključivošću. Kao što rekoh, volim životinje i nemam nikakvu obavezu da se time pravdam i opravdavam, ali eto, kažem. To me ne sputava da izrazim stav da je situacija sa napuštenim životinjama, naročito psima, udomljenim kao i lutalicama, jedna od mnogih koje se u ovoj zemlji moraju dovesti u red. Promptno. Mišljenja sam da, recimo, i bicikliste treba uvesti u red i naterati ih da se svojim dvotočkašima kreću za to predviđenim stazama i obzirno prema pešacima, i pri tom ne mislim da ih treba kastrirati ili eutanazirati. Jednostavno treba stvari dovesti u red. Imao sam pse i prilično mogu da protumačim njihove naravi, velika većina ljudi to ne može pa često biva povređena i apsolutno imaju pravo da se od psa kojih ih napadne odbrane svim sredstvima, ne razmišljajući da li će ih neko udruženje ljubitelja pasa sutra 'razapeti na krst' zbog 'brutalnosti'. Jednostavno i najprostije, ljudi su predatori koji su na vrhu lestvice i kao takvi brane sebe, svoje mladunce kao i teritoriju. To je jasno i angažovanim ljubiteljima životinja i neka se time rukovode i svoje štićenike na najprikladniji način uklone sa puta vrhunskim predatorima. Neka insistiraju na poštovanju obaveze povodca i korpe, vođenja računa o svom ljubimcu, na uvođenju najstrožijih kazni za mučitelje životinja (saznajno tvrdim da su takvi izuzetno skloni i mučenju ljudi), sterilizaciji, otvaranju azila, neka iznađu najpovoljnije rešenje koje ćemo svi, siguran sam, podržati ali neka se već jednom okanu priče o 'pravima pasa, glodara, ameba, puževa golaća...' i priznaju čovekovo pravo da sasvim logično i prirodno reaguje na svoje traumatizovano i izujedano, ili samo prestrašeno, dete. Rekao bih da se na toj tački zatvara taj magični krug kada čoveka prestane da interesuje veselo mahanje repom, šašavo izvrnuto uvo ili prijateljsko lizanje nekog neodoljivog četvoronošca i počinje borba. Šinteri, na posao!

Petrucci , na cijoj si ti bre strani? Nema tu cile mile, si vido Ryana? tako se to radi.Ko bre da cita ovoliki tekst...

Da znaš. Rajka za gradonačelnika!!