zahvaljujem se mom prijatelju Momiru Djokovicu na ovoj pricici...:

Neki čovek, njegov konj i pas, putovali drumom.
Kad su se zadesili pored jednog ogromnog drveta, udari grom i sve ih pokosi. Ali čovek nije shvatio da je napustio ovaj svet,
pa je nastavio put sa svoje dve životinje.
Put je bio dug i težak. Stalno su se penjali uzbrdo, po suncu koje je peklo, bili su premoreni, znojavi i žedni.
Iza jedne krivine ugledaše velelepnu kapiju, svu od mermera, koja je vodila na trg popločan zlatnim pločama, a na sred trga stajala je česma iz koje je tekla kristalno bistra voda. Putnik se obrati čoveku na ulazu:

"Dobar dan".
"Dobar dan", odvrati stražar.
"Koje je ovo ovako lepo mesto?"
"To vam je nebo."
"Sreća naša što smo stigli na nebo jer umiremo od žeđi",
"Možete slobodno da uđete i pijete do mile volje", reče stražar i pokaza na česmu.
"Ali moj konj i pas su takođe žedni".
"Žao mi je, ali životinjama je zabranjen ulaz".
Čovek je bio strašno razočaran jer ga je morila neizdrživa žeđ, ali nije htio sam da pije. Zahvalio se stražaru i nastavio put. Još dugo su tako hodali uzbrdo kad naiđoše na drugu kapiju, ovoga puta trošnu i oronulu, od koje je vodila zemljana staza oivičena drvećem. U hladu ispod jednog drveta ležao je neki čovjek sa šeširom natučenim preko lica i verovatno dremao.
"Dobar dan" reče mu putnik. Čovek samo klimnu glavom.
"Strašno smo žedni ja, moj konj i moj pas."
"Tamo u steni ima jedan izvor", reče čovek pokazujući prstom.
"Možete da pijete do mile volje".
Čovek, konj i pas odoše na izvor i utoliše žeđ. Putnik se vrati da se zahvali čoveku.
"Dođite kad god hoćete", odgovori čovek.
"Samo još nešto da vas pitam. Kako se zove ovo mesto?"
"Nebo".
"Nebo? Ali stražar ispred mermerne kapije mi je rekao da je ono nebo!"
"Ono nije nebo, ono je pakao." Putnik je bio zbunjen.
"Treba da im zabranite da se koriste vašim imenom! Taj lažni naziv sigurno stvori veliku zbrku!"
"Ni govora; oni nam čine veliku uslugu jer tamo ostaju svi oni koji su u stanju da iznevere najbolje prijatelje"

:study: