Hvala drugar na javljanju i obaveštenju.

Nadam se da imaš vremena da posetiš automuzej u ulici Majke Jevrosime 30
i potražiš vlasnika muzeja Bracu Petkovića. Objasnićeš mu da si pronašao Pežo 203 i u kakvom je stanju, možda će on biti zainteresiran da ga otkupi za muzej a Ti ćeš besplatno pogledati eksponate a možda ugovoriti i saradnju za obogaćivanje muzejske zbirke.

Još jednom Hvala.

www.automuseumbgd.com

dobar dan,dugo me nije bilo da ti odgovorim.ja u sledecih 3-4 meseca,ako ne i vise nisam u bg-u,ali mogu nekome odavde da dam tacnu adresu auta,pa da on to uradi umesto mene,i molim ga da ako to uradi dobro islika auto i okaci ovde,ili mi na neki nacin dostavi te slike,nasao sam inace i 403 ako nekog zanima.Jos jedno pitanje,jel njega zanimaju samo pezoi ili i ostala auta?

Automuzej je privatni a država je dala zgradu. To znači da je kompletna zbirka koju vidiš na sajtu www.automuseumbgd.com vlasništvo Brace Petkovića a ima još i dosta drugih stvari i dokumenata.
Vredi pogledati a kada dođeš u bgd i sam ćeš se uveriti.

Čovek skuplja sve raritete i po mogućnosti ih reparira.
Mnogi od ovih automobila korišćeni su za snimanje filmova, trke oldtajmera oko Kalemegdana idr.

Ja samo dajem predlog da se lično sretneš sa čovekom i vidiš gde se tu i sam možeš naći, kroz saradnju, i dr...

bio sam jednom,davno.posto delimo ista interesovanja,mogao bi se naci sa njim,hvala jos jednom

Fiat model 508-C nuova balilla 1100, 1937, Italija

Dimenzije: 148 - 405 - 150 cm
Masa; 850 kg
Motor: četvorocilindrični. broj 26284
Šasija broj: 248837
Radna zapremina: 1089 cm3
Snaga: 32 ks pri 4000 o/min
Najveća brzina: 110 km/h
Menjač: četvorostepeni, hod unazad

Od 1937. do 1939.godine, prema Đankarlu Madaru, Proizvedeno je 52.017 primeraka. Motor je viseći sa visećim OHV ventilima, tečno hlađenim sa centrifugalnom pumpom. Pokreće se elektropokretačem, a paljenje je baterijsko.
Karburator je stojeći, a napajanje gorivom je sa mehaničkom pumpom.
Kočnice su hidraulične.
Točkovi su od presovanog lima.
Upravljač je s leve strane.
Potrošnja: 8.5 l na 100 km.

www.automuseu,bgd.com

Svim ljubiteljima starih automobila i posetiocima automuzeja u ulici
Majke Jevrosime 30. Beograd želim srećnu Novu 2012.

Donirajte stare automobile muzeju. Ne dozvolite da Vaši ljubimci zaglave na autootpad u smeće.

Vidimo se u muzeju.

www.automuseum.bgd.com

Pozz druze,
Ja stvarno nisam za tu akciju. Ako ti nije problem da ti ja kazem adresu i ti lepo odes u muzej i javis za auto. Ja ti za to nisam, a auto je sve losiji i losiji. Ako se slozis javljam ti na pp adresu

NEŠ MODEL 870, 1931, SAD

Dimenzije: 190 - 450 - 180 cm
Masa: 1600 kg
Motor: osmocilindrični, broj he-9719
Šasija broj: 8704412
Radna zapremina: 3800 cm3
Snaga: 80 ks pri 3300 o/min
Najveća brzina: 110 km/h
Menjač: trostepeni, hod unazad.

Fabrika Neš proizvodila je automobile od 1917. do 1954.g.
Ovaj model proizvodio se samo 1931.g. a proizvedeno je 12.115 primeraka.
Pokreće se elektropokretačem, a paljenje je baterijsko.


www.automuseum.bgd.com

Juce sam sasvim slucajno naisao na jos jednog jako starog peugaota, ovaj put 403:

Što je društvo nerazvijenije, to je uloga države kao neposrednog podstrekača tehnološkog razvoja bila veća.

Takav je bio slučaj i u Srbiji XIX veka i u Jugoslaviji XX veka.
Prva srpska fabrika bil je kragujevačka Topolivnica. Što se Beograda tiče, razvoj vrhunske tehnike je takođe vezan za vojne potrebe, a najbolje se vidi na primeru razvoja avio-industrije. U beogradu se nekoliko fabrika bavilo proizvodnjom aviona (Rogožarski, Vlajković, Ikarus, Industrija motora u Rakovici). Od skromnih početaka beogradske avio-industrije, koja se razvijala iz stolarskih radionica (Vlajković i Rogožarski) i auto-garaža (Ikarus), beogradska avio-industrija je napredovala do tog stepena da su u fabrici motora u Rakovici ne samo uspeli da u celosti ovladaju proizvodnjom licencnih motora, već su na originalnim motorima uneli neke izmene, koje su bile toliko dobre da je beogradska fabrika prodajom patenata na te izmene zaradila više nego što je platila za originalni patent.
U Rakovici je počelo da se proizvodi i prvo motorno vozilo u Jugoslaviji, kamion PRAHA iz kojeg će se razviti TAM program.
Priča o uspehu radnika i inžinjera Rakovice dovodi u sumnju predstavu, koja je počela da se stvara još u ono vreme, da su Srbi tobože narod nesklon tehnologiji i modernizaciji, predstava koja uporno opstojava sve do naših dana.
Ni kada se uvodila železnica niko nije mogao da predvidi da će se vagoni i lokomotive graditi u domaćim fabrikama.

Po prvi put, pojedinac u automobilu, postaje gospodar prostora i brzine. Takođe, za beg iz ropstva tradicionalne kuće mladoj ženi više nije potreban princ na belom konju. Vozeći sama svoje auto, mlada žena preuzima beg iz sužanjstva tradicionalnog patrijahalnog društva u svoje sopstvene ruke. Isto važi i za diskretnu poruku avanturizma.
Automobil je učinio Beograd evropskom metropolom, pomalo osobenom, ali ipak pravom. Sve što je valjalo u ovom gradu, i Srbiji, stvarali su lčjudi koji su delili zajedničku veru da Beograd i Srbija zaslužuju sve ono što imaju druge metropole i zemlje.

Trgovci, majstori i inžinjeri savladavaju sirotinju, tehnološku zaostalost i nerazumevanje sredine entuzijazmom, dovijanjem, upornošću.
Tako je bilo pre tako je i sada i biće.